Jeremija

Poglavlje 5

1 Prodite ulicama jeruzalemskim, pogledajte dobro i raspitajte se, tražite po njegovim trgovima, pa ako nadete ijednoga covjeka koji cini pravo i traži istinu, oprostit cu ovom gradu" - rijec je Jahvina.
2 Pa kad i govore: "Živoga mi Jahve!" doista se krivo zaklinju.
3 Jahve, nisu li oci tvoje upravljene k istini? Biješ ih, ali njih ne boli; zatireš ih, al' oni odbijaju pouku tvoju. Celo im je tvrde od litice, odbijaju da se obrate.
4 Rekoh: "Samo siromasi tako ludo postupaju, jer ne znaju puta Jahvina ni pravo Boga svojega.
5 Poci cu, dakle, velikima i njima cu govoriti, jer oni poznaju put Jahvin i pravo Boga svojega." Ali oni svi složno razbiše jaram i sve veze pokidaše.
6 I zato ih šumski lav napada, vuk pustinjski razdire, leopardi vrebaju gradove njihove, tko god izide iz njih bit ce rastrgan. Jer su grijesi njihovi mnogobrojni, mnogostruki otpadi njihovi.
7 "Zašto da ti oprostim? Sinovi me tvoji napustiše, zaklinju se lažnim bogovima. Ja ih nasitih, oni preljub uciniše, u bludnicinu kucu nagrnuše.
8 Oni su k'o ugojeni, sileni konji: ržu za ženom bližnjega svoga.
9 Pa da to ne kaznim - rijec je Jahvina - narodu takvu da se ne osvetim?
10 Popnite se na zidove! Razarajte! Uništite, ali ne posvema! Išcupajte sve cokote jer nisu Jahvini.
11 Da, podlo me izdadoše dom Izraelov i dom Judin" - rijec je Jahvina.
12 Zanijekaše Jahvu, rekoše: "Nema ga! Zlo nas nece snaci, necemo iskusiti ni gladi ni maca!
13 [13a] A proroci su poput vjetra, govornika nema medu njima!"
14 Zato ovako govori Jahve, Bog nad Vojskama: "Zato što su tako govorili, [13b] evo što ce im se zbiti: U oganj cu pretvoriti svoje rijeci u tvojim ustima, a narod ovaj u drvo da ga oganj proždre.
15 Evo, dovest cu na vas narod izdaleka, dome Izraelov - rijec je Jahvina. Narod nepobjediv, narod drevan, narod kojega jezik neceš znati, ni razumjeti što govori.
16 Tobolac mu je razjapljen grob. Svi su oni po izboru junaci.
17 On ce proždrijet' tvoju žetvu, tvoj kruh, sinove i kceri tvoje, ovce i goveda tvoja, grožde i smokve tvoje, razorit ce ti gradove tvrde u koje se sada uzdaš."
18 "Ali ni tada - rijec je Jahvina - necu te posve uništiti.
19 A kad budu pitali: 'Zašto nam Jahve, Bog naš, ucini sve ovo?' ti ceš im odgovoriti: 'Jer ste mene ostavili da biste služili tudim bogovima u svojoj zemlji, služit cete tudincu u zemlji koja nije vaša!'"
20 "Objavite ovo domu Jakovljevu i obznanite po Judeji:
21 Cujte, dakle, ovo, narode ludi i nerazumni: oci imaju, a ne vide, uši imaju, a ne cuju!
22 Zar se mene necete bojati - rijec je Jahvina - zar necete drhtati preda mnom koji sam stavio pijesak moru za granicu, za vjecnu medu koje nikad nece prijeci: ono se biba, al' je nemocno, valovi mu huce, ali prijeci nece.
23 No, u naroda ovog srce je prkosno, nepokorno; oni se udaljiše - to je snaga njihova!
24 Ne rekoše u srcu svome: 'Bojmo se Jahve, Boga svojega, koji nam u pravi cas šalje dažd rani i kišu kasnu i koji nam cuva tjedne odredene za žetvu.'
25 Vaša bezakonja narušiše ovo, vaši vam grijesi uništiše blagostanje.
26 Da, u mome narodu ima zlikovaca: kao pticari vrebaju iz zasjede, postavljaju zamke, hvataju ljude.
27 Kao što je krletka puna ptica, tako su njihove kuce pune grabeža; postadoše tako veliki i bogati,
28 tusti i ugojeni. Da, prevršila se mjera zla, ne brane prava, prava sirote ne srecu, ne mare za pravo sirotinje.
29 Pa da to ne kaznim - rijec je Jahvina - narodu takvu da se ne osvetim?
30 Strahote i grozote zbivaju se u ovoj zemlji:
31 proroci laž proricu, a svecenici poucavaju na svoju ruku. A mojem narodu to omilje! Al' što cete raditi na kraju?