Job

Poglavlje 32

1 Ona tri covjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim.
2 Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom;
3 a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili.
4 Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega.
5 Ali kad vidje da ona tri covjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe.
6 I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, rece: "Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama.
7 Mišljah u sebi: 'Govorit ce starost, mnoge godine pokazat ce mudrost.'
8 Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim cini covjeka.
9 Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uci.
10 Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim.
11 S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što cete kazati.
12 Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko rijec opovrgne.
13 Nemojte reci: 'Na mudrost smo naišli! Bog ce ga pobit jer covjek ne može.'
14 Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu necu vašim rijecima.
15 Poraženi, otpovrgnut ne mogu, rijeci zapeše u grlu njihovu.
16 Cekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni rijec više da kažu!
17 Na meni je da progovorim sada, znanje cu svoje i ja izložiti.
18 Rijeci mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni.
19 Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova ce se raspuci mješina.
20 Da mi odlane, govorit cu stoga, otvorit cu usne i odvratit' vama.
21 Nijednoj strani priklonit se necu niti laskat ja namjeravam kome.
22 Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.