Job

Poglavlje 19

1 Job progovori i rece:
2 "TÓa dokle cete mucit' dušu moju, dokle cete me rijecima satirat'?
3 Vec deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate.
4 Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.
5 Mislite li da ste me nadjacali i krivnju moju da ste dokazali?
6 Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom.
7 Vicem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.
8 Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.
9 Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.
10 Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je išcupao.
11 Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem.
12 U bojnom redu pristižu mu cete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator.
13 Od mene su se udaljila braca, otudili se moji poznanici.
14 Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me.
15 Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim ocima.
16 Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.
17 Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.
18 I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni.
19 Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.
20 Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba.
21 Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila.
22 Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?
23 O, kad bi se rijeci moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;
24 kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vjecan u stijenu uklesale!
25 Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji ce on nad zemljom ustati.
26 A kad se probudim, k sebi ce me dici: iz svoje cu puti tad vidjeti Boga.
27 Njega ja cu kao svojega gledati, i ocima mojim nece biti stranac: za njime srce mi cezne u grudima.
28 Kad kažete: 'Kako cemo ga goniti? Koji cemo razlog protiv njega naci?',
29 maca tad se bojte: grijehu mac je kazna. Saznat cete tada da imade suda!"