Izaija

Poglavlje 65

1 Potražiše me koji ne pitahu za me, nadoše me koji me ne tražahu; rekoh: "Evo me! Evo me!" narodu koji ne prizivaše ime moje.
2 Svagda sam pružao ruku narodu odmetnickom, koji hodi putem zlim, za mislima svojim,
3 narodu koji me bez prestanka u lice srdi: žrtvuju po vrtovima, kad prinose na opekama,
4 na grobovima stanuju i noce na skrovitim mjestima, jedu svinjetinu, mecu u zdjele jela necista.
5 I još govore: "Ukloni se! Ne prilazi mi da te ne posvetim." Oni su mi dim u nosu, oganj što gori povazdan.
6 Evo, sve je napisano preda mnom: necu ušutjet' dok im ne platim, dok im ne platim u njedra,
7 za bezakonja vaša i vaših otaca, sva zajedno - govori Jahve. Koji su prinosili kad na gorama i pogrdivali me na brežuljcima - izmjerit cu im u krilo placu za djela prijašnja.
8 Ovako govori Jahve: "Kao što o soku u grozdu vele: 'Ne uništavajte ga, u njemu je blagoslov!' tako cu uciniti i ja radi slugu svojih, necu sve uništiti.
9 Izvest cu iz Jakova potomstvo, a iz Jude baštinika gora svojih; baštinit ce ih odabranici moji, i moje ce se sluge ondje naseliti.
10 Šaron ce postati pašnjak ovcama, a nizina akorska pocivalište govedima - narodu mojem koji mene traži.
11 A vi koji ste Jahvu ostavili, koji ste zaboravili Svetu goru moju, koji pripremate stol Gadu, koji Meniju naljev lijevate,
12 za mac sam vas odredio - past cete nicice da vas kolju. Jer zvao sam vas, a vi se niste odazvali, govorio sam, a vi niste slušali, nego ste cinili što je zlo u ocima mojim, izabirali ste što mi nije po volji."
13 Stog ovako Jahve Gospod govori: "Evo, sluge ce moje jesti, a vi cete gladovati. Evo, sluge ce moje piti, a vi cete žedati. Evo, sluge ce se moje veseliti, a vi cete se stidjeti.
14 Evo, sluge ce se moje radovati od srece u srcu, a vi cete vikati od boli u srcu i kukati duše slomljene!
15 Ime cete svoje ostaviti za kletvu mojim izabranicima: 'Tako te ubio Jahve!' A sluge svoje on ce zvati drugim imenom.
16 Tko se u zemlji bude blagoslivljao, nek' se blagoslivlje Bogom vjernim. I tko se u zemlji bude kleo, nek' se kune Bogom vjernim. Jer prijašnje ce nevolje biti zaboravljene, od ociju mojih bit ce sakrivene.
17 Jer, evo, ja stvaram nova nebesa i novu zemlju. Prijašnje se više nece spominjati niti ce vam na um dolaziti.
18 Veselite se i dovijeka klicite zbog onoga što ja stvaram; jer, evo, od Jeruzalema stvaram klicanje, od naroda njegova radost.
19 I klicat cu nad Jeruzalemom, radovat' se nad svojim narodom. U njemu više nece cuti ni placa ni vapaja.
20 U njemu više nece biti novorodenceta koje živi malo dana ni starca koji ne bi godina svojih navršio: najmladi ce umrijet' kao stogodišnjak, a tko ne doživi stotinu godina prokletim ce se smatrati.
21 Gradit ce kuce i stanovat' u njima, saditi vinograde i uživati rod njihov.
22 Nece se više graditi da drugi stanuju ni saditi da drugi uživa: vijek naroda moga bit ce k'o vijek drveta, izabranici moji dugo ce uživati plodove ruku svojih.
23 Nece se zalud muciti i nece radati za smrt preranu, jer ce oni s potomcima svojim biti rod blagoslovljenika Jahvinih.
24 Prije nego me zazovu, ja cu im se odazvat'; još ce govoriti, a ja cu ih vec uslišiti.
25 Vuk i jagnje zajedno ce pasti, lav ce jesti slamu k'o govedo; al' ce se zmija prahom hraniti. Nitko nece ciniti zla ni štete na svoj Svetoj gori mojoj" - govori Jahve.