Postanak

Poglavlje 42

1 Kad je Jakov cuo da u Egiptu ima žita, rece svojim sinovima: "Što tu zurite jedan u drugoga?
2 Cujem da ima žita u Egiptu. Otidite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na životu i ne pomremo."
3 Tako desetero Josipove brace side da nabavi žita iz Egipta.
4 Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. "Da ga ne bi zadesila kakva nesreca", govorio je.
5 Medu onima koji su išli nabavljati žito, jer u zemlji kanaanskoj vladaše glad, bijahu i sinovi Izraelovi.
6 Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio žito svemu svijetu. Dodu tako i Josipova braca i poklone mu se licem do zemlje.
7 Josip prepozna bracu cim ih ugleda, ali se prema njima vladao kao stranac i oštro im govorio. Zapita ih: "Odakle dolazite?" Odgovore: "Iz zemlje kanaanske došli smo da kupimo hrane."
8 Iako je Josip prepoznao svoju bracu, oni njega nisu prepoznali.
9 Josip se sjeti snova što ih je o njima sanjao. I rece im: "Vi ste uhode! Došli ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje."
10 Oni mu odgovore: "Ne, gospodaru! Tvoje su sluge došle da nabave hrane.
11 Svi smo sinovi jednog oca; pošteni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode."
12 On ce im opet: "Ne, nego ste došli da izvidite slaba mjesta ove zemlje."
13 Nato oni uzvrate: "Nas, tvojih slugu, bijaše dvanaestero brace - sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmladi je sad s ocem, a jednoga više nema."
14 No Josip im dobaci: "Onako kako sam vam vec rekao: vi ste uhode!
15 Ovako cu vas iskušati: odavde, tako mi faraona, necete izici ako vaš najmladi brat ne dode ovamo!
16 Pošaljite jednoga izmedu sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako cu iskušati vaše rijeci i vidjeti je li u vas istina ili nije. Inace, tako mi faraona, vi ste uhode!"
17 Potom ih baci u zatvor na tri dana.
18 Treci im dan rece Josip: "Izvršite to, i ostat cete na životu, jer sam ja covjek bogobojazan.
19 Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite žito svojim izgladnjelim domovima.
20 Poslije toga dovedite mi svoga najmladeg brata, tako da se obistine vaše rijeci te da ne izginete." Oni pristanu.
21 Zatim je jedan drugom govorio : "Jao nama! Stiže nas kazna zbog našega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo uslišali. Stoga nas je ova nevolja snašla."
22 Ruben im odvrati: "Zar vam nisam govorio: Ne ogrešujte se o mladica! Ali vi niste slušali. Sad se traži racun za njegovu krv."
23 Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tumaca.
24 On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraše s njima. Onda izdvoji Šimuna izmedu njih i naredi da bude svezan na njihove oci.
25 Potom Josip zapovjedi da im vrece napune žitom; da svakome njegov novac metnu u vrecu i da im daju poputninu. Tako im ucine.
26 Tada oni natovare žito na svoje magarce i krenu odande.
27 Kad na prenocištu jedan od njih otvori svoju vrecu da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vreci.
28 "Moj je novac vracen!" - povika braci. - "Evo ga u mojoj vreci!" Zadrhta srce u njima. Zgledaše se, uplašeni, i rekoše: "Što nam ovo Bog uradi!"
29 Došavši k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaše mu sve što ih je snašlo.
30 "Covjek koji je gospodar one zemlje", rekoše, "oštro nam je govorio i optužio nas kao uhode.
31 Pošteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode.
32 Bilo nas je dvanaestero brace, sinovi istog oca, ali jednoga više nema, dok se najmladi sad nalazi s našim ocem u zemlji kanaanskoj.
33 Ali covjek koji je gospodar one zemlje rece nam: 'Ovim cu doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite.
34 Onda mi dovedite svoga najmladeg brata, tako da znam da niste uhode, nego pošteni ljudi. Poslije toga vratit cu vam vašeg brata, i vi cete se moci slobodno kretati u ovoj zemlji.'"
35 Kako su praznili svoje vrece, svaki nade u vreci svoju kesu. Opazivši to, zapadoše u strah - i oni i njihov otac.
36 "Mene vi ostavljate bez djece!" - rece im njihov otac. - "Josipa je nestalo, Šimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!"
37 Onda Ruben rece svome ocu: "Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja cu ti ga vratiti!"
38 "Moj sin nece s vama!" - uzvrati on. - "Njegov je pravi brat vec mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji cete poci snašla nesreca, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol."