Postanak

Poglavlje 34

1 Dina, kci koju je Lea rodila Jakovu, izide da posjeti neke žene onoga kraja.
2 Opazi je Hivijac Šekem, sin Hamora, poglavice kraja, pa je pograbi i na silu s njom leže.
3 Njegovo srce prione za Dinu, Jakovljevu kcer, i on se u djevojku zaljubi. Nastojao je pridobiti djevojcino srce.
4 Šekem je govorio i svom ocu Hamoru: "Onu mi djevojku uzmi za ženu!"
5 Jakov sazna da je Šekem obešcastio njegovu kcer Dinu. Ali kako su njegovi sinovi bili uz blago na polju, Jakov nije poduzimao ništa dok oni ne dodu.
6 Uto dode k Jakovu Šekemov otac Hamor da se s njim sporazumije,
7 upravo kad su se Jakovljevi sinovi vracali iz polja. Kad su culi vijest, ljudi su bili ojadeni i vrlo ljuti. Što je Šekem ucinio - legavši s Jakovljevom kceri - u Izraelu je bila sramota. To se nije smjelo trpjeti.
8 Hamor im rece. "Moj se sin Šekem svom dušom zaljubio u vašu kcer. Dajte mu je za ženu!
9 Oprijateljite se s nama: dajite nam svoje kceri, a naše kceri uzimajte sebi!
10 Tako možete živjeti medu nama; zemlja je pred vama da se naselite, u njoj se slobodno krecete i stjecete imovinu!"
11 Potom Šekem rece njezinu ocu i njezinoj braci: "Da nadem milost u vašim ocima, dat cu vam što zatražite.
12 Tražite od mene koliko hocete: sve što god zapitate dat cu, samo mi dajte djevojku za ženu."
13 Jakovljevi sinovi odgovore Šekemu i njegovu ocu Hamoru - govorili su s prijevarom jer je obešcastio njihovu sestru Dinu -
14 te im rekoše: "Ne možemo pristati da svoju sestru damo covjeku koji nije obrezan, jer bi to za nas bila sramota.
15 Jedino cemo je dati ako postanete kao i mi, ako obrežete sve svoje muškarce.
16 Onda vam možemo davati svoje kceri i uzimati vaše sebi, s vama se naseliti i biti jedan rod.
17 A ako ne pristajete na obrezanje, uzet cemo svoju kcer i otici."
18 Hamoru i Šekemu, Hamorovu sinu, njihov se zahtjev ucini povoljan.
19 Mladic nije casio da zahtjev izvrši, jer je ceznuo za Jakovljevom kceri; a bio je najuvaženiji od svih u ocevu domu.
20 Tako Hamor i njegov sin Šekem dodu u svoje gradsko vijece i obrate se svojim sugradanima ovako:
21 "Ovaj je svijet prijazan; neka se medu nama u zemlji nasele; neka se po njoj slobodno krecu; ima dosta prostora u zemlji za njih; možemo uzimati njihove kceri sebi za žene, a njima davati svoje.
22 No ljudi ce pristati da medu nama žive i s nama budu jedan rod samo ako se svi naši muškarci obrežu kao što su oni obrezani.
23 Zar tako ne bi stoka koju su stekli, sve njihovo blago - bilo naše? Pristanimo, pa neka se medu nama nasele!"
24 Svi odrasli muškarci koji imaju pravo izaci na gradska vrata poslušaše Hamora i njegova sina Šekema, pa bude obrezan svaki muškarac - svaki koji ima pravo izaci na gradska vrata.
25 A trecega dana, dok su oni još bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, Šimun i Levi, Dinina braca, pograbe svaki svoj mac i nesmetano dodu u grad te poubijaju sve muškarce.
26 Sasijeku macem Hamora i njegova sina Šekema, uzmu Dinu iz Šekemove kuce i odu.
27 Ostali Jakovljevi sinovi dodu na ubijene i opustoše grad što je njihova sestra bila obešcašcena.
28 Što je bilo krupne i sitne stoke i magaradi, u gradu i u polju, otjeraju;
29 opljackaju sva njihova dobra, a svu im djecu i žene - sve što je bilo po kucama - odvedu u roblje.
30 Jakov rece Šimunu i Leviju: "Uveli ste me u nepriliku omrazivši me stanovnicima zemlje, Kanaancima i Perižanima. Ako se ujedine protiv mene i napadnu me, dok je nas ovako malo na broj, istrijebit ce me s mojim domom."
31 Oni odgovore: "Zar da prema našoj sestri postupaju kao prema kakvoj bludnici?"