Postanak

Poglavlje 27

1 Ostarje Izak, vid mu se ocinji gasio. Zato zovne svoga starijeg sina Ezava i rece mu: "Sine!" On mu odgovori: "Evo me!"
2 A on nastavi: "Vidiš, ostario sam, a ne znam dana svoje smrti.
3 Zato uzmi svoju opremu, svoj tobolac i luk, pa idi u pustaru i ulovi mi divljaci.
4 Onda mi pripremi ukusan obrok, kako volim, te mi ga donesi da blagujem, pa da te mognem blagosloviti prije nego umrem."
5 Rebeka je slušala dok je Izak govorio svome sinu Ezavu, i kad je Ezav otišao u pustaru da ulovi divljaci svome ocu,
6 Rebeka rece svome sinu Jakovu: "Upravo sam cula kako tvoj otac govori tvome bratu Ezavu:
7 'Donesi mi divljaci te mi priredi ukusan obrok da blagujem pa da te pred licem Jahvinim blagoslovim prije nego umrem.'
8 A sad, sine moj, poslušaj me i ucini kako ti naredim.
9 Otidi k stadu i odande mi donesi dva lijepa kozleta, a ja cu od njih prirediti ukusan obrok tvome ocu, kako on voli.
10 Onda ti donesi svome ocu da jede te tebe mogne blagosloviti prije nego umre."
11 Ali Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: "E, ali moj je brat Ezav runjav, a ja sam bez dlaka!
12 Možda me se moj otac dotakne te cu u njegovim ocima ispasti varalicom i na se svaliti prokletstvo, a ne blagoslov."
13 Ali njegova mu majka odgovori: "Sine moj, tvoje prokletstvo neka padne na mene! Samo ti mene poslušaj, otidi i donesi!"
14 Ode on, nade i donese svojoj majci, a njegova majka priredi ukusan obrok, kako je njegov otac volio.
15 Potom Rebeka uzme najljepše odijelo svoga starijeg sina Ezava što je u kuci imala, pa u nj odjene svoga mladeg sina Jakova.
16 U kožu kozleta zamota mu ruke i goli dio vrata.
17 Stavi zatim ukusan obrok i kruh što ga je pripravila na ruke svoga sina Jakova.
18 Ode on k ocu i rece: "Oce!" On odgovori: "Evo me. Koji si ti moj sin?"
19 A Jakov odgovori svome ocu: "Ja sam Ezav, tvoj prvorodenac; ucinio sam kako si mi rekao. Sad ustaj, sjedi pa jedi moje lovine, da me onda mogneš blagosloviti."
20 Izak upita svoga sina: "Kako si tako brzo uspio, sine moj?" On odgovori: "Jer mi je Jahve, Bog tvoj, bio milostiv."
21 Potom Izak rece Jakovu: "Primakni se, sine moj, da opipam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi."
22 Jakov se primakne k svome ocu Izaku, koji ga opipa i rece: "Glas je Jakovljev, ali su ruke Ezavove."
23 Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile runjave kao i ruke njegova brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti,
24 upita još jednom: "Jesi li ti zaista moj sin Ezav?" Odgovori on: "Jesam."
25 Potom rece Izak: "Stavi preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi duša moja." Jakov ga posluži pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio.
26 Poslije toga rece mu njegov otac Izak: "Primakni se, sine moj, i poljubi me!"
27 Kad se primace i poljubi ga, Izak osjeti miris njegove odjece pa ga blagoslovi: "Gle, miris sina mog nalik je mirisu polja koje Jahve blagoslovi.
28 Neka ti Bog daje rosu s neba i rodnost zemlje: izobilje žita i mladoga vina.
29 Narodi ti služili, plemena ti se klanjala! Bracom svojom gospodari, nek sinci majke tvoje pred tobom padaju! Proklet bio tko tebe proklinje; blagoslovljen tko te blagoslivlje!"
30 Tek što se Jakov udaljio od svoga oca Izaka - pošto je Izak podijelio blagoslov Jakovu - njegov brat Ezav dode iz lova.
31 I on priredi ukusan obrok i donese ga svome ocu. I rece svome ocu: "Ustani, oce moj, i blaguj od lovine svoga sina da me onda mogneš blagosloviti!"
32 A njegov ga otac Izak zapita: "Tko si ti?" On odgovori: "Ja sam tvoj prvorodenac Ezav!"
33 Izak se silno prepadne: "Pa tko je onda bio onaj što je divljaci ulovio i meni vec donio? Blagovao sam je prije nego si ti došao; onoga sam blagoslovio i blagoslovljen ce ostati."
34 Kad je Ezav cuo rijeci svoga oca, kriknu glasno i gorko zaplaka pa rece svome ocu: "I mene blagoslovi, oce!"
35 A on odvrati: "Brat tvoj dode na prijevaru i odnese tvoj blagoslov."
36 "Zato valjda što mu je ime Jakov, dvaput me vec prevario", rece Ezav. "Oduzeo mi prvorodstvo, a sad mi evo oduze i blagoslov." Onda doda: "Zar za me nisi sacuvao nikakva blagoslova?"
37 Izak odgovori Ezavu: "Njega sam vec postavio za tvoga gospodara; njemu sam svu njegovu bracu predao za sluge; žitom sam ga i vinom opskrbio. A što sad za te mogu uciniti, sine moj?"
38 Ezav odgovori svome ocu: "Zar ti, oce, raspolažeš samo jednim blagoslovom? Blagoslovi i mene, oce moj!" Ezav jecaše na sav glas.
39 Tada otac njegov Izak progovori i rece: "Daleko od plodna tla dom tvoj ce biti, daleko od rose s neba.
40 Od maca svoga ceš živjeti, brata svoga ceš služiti. Ali jednom, kada se pobuniš, jaram ceš njegov stresti sa svog vrata."
41 Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio pa rece u sebi: "Cim dodu dani žalosti za mojim ocem, ubit cu ja svoga brata Jakova."
42 Kada su Rebeki javili te rijeci što ih je izrekao njezin stariji sin Ezav, zovne ona svoga mladeg sina Jakova te mu rece: "Pazi! Brat ti se Ezav nosi mišlju kako ce te ubiti.
43 Ali ti, sine moj, poslušaj mene: odmah bježi mome bratu Labanu u Haran.
44 Ostani kod njega neko vrijeme, dok bijes brata tvoga na te jenja,
45 dok se srdžba brata tvoga odvrati od tebe te on zaboravi što si mu ucinio. Ja cu onda po te poslati i odande te dovesti. Zašto da vas obojicu izgubim u jedan dan!"
46 Potom Rebeka rece Izaku: "Moj mi je život dosadio zbog ovih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi kojom kao što su ove urodenice, Hetitkinjom, što ce mi onda život!"