Luka

Poglavlje 7

1 Pošto dovrši sve te svoje besjede narodu, ude u Kafarnaum.
2 Nekomu satniku bijaše bolestan sluga, samo što ne izdahnu, a bijaše mu veoma drag.
3 Kad je satnik cuo za Isusa, posla k njemu starješine židovske moleci ga da dode i ozdravi mu slugu.
4 Kad oni dodoše Isusu, usrdno ga moljahu: "Dostojan je da mu to uciniš
5 jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio."
6 Isus se uputi s njima. I kad bijaše vec kuci nadomak, posla satnik prijatelje s porukom: "Gospodine, ne muci se. Nisam dostojan da udeš pod krov moj.
7 Zato se i ne smatrah dostojnim doci k tebi. Nego - reci rijec da ozdravi sluga moj.
8 Ta i ja, premda sam vlasti podreden, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: 'Idi' - i ode, drugomu: 'Dodi' - i dode, a sluzi svomu: 'Ucini to' - i ucini."
9 Cuvši to, zadivi mu se Isus pa se okrenu mnoštvu koje je išlo za njim i rece: "Kažem vam, ni u Izraelu na nadoh tolike vjere."
10 Kad se oni koji su bili poslani vratiše kuci, nadoše slugu zdrava.
11 Nakon toga uputi se Isus u grad zvani Nain. Pratili ga njegovi ucenici i silan svijet.
12 Kad se približi gradskim vratima, gle, upravo su iznosili mrtvaca, sina jedinca u majke, majke udovice. Pratilo ju mnogo naroda iz grada.
13 Kad je Gospodin ugleda, sažali mu se nad njom i rece joj: "Ne placi!"
14 Pristupi zatim, dotace se nosila; nosioci stadoše, a on rece: "Mladicu, kažem ti, ustani!"
15 I mrtvac se podiže i progovori, a on ga dade njegovoj majci.
16 Sve obuze strah te slavljahu Boga govoreci: "Prorok velik usta medu nama! Pohodi Bog narod svoj!"
17 I proširi se taj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolici.
18 Sve to dojaviše Ivanu njegovi ucenici. On dozva dvojicu svojih ucenika
19 i posla ih Gospodinu da ga pitaju: "Jesi li ti Onaj koji ima doci ili drugoga da cekamo?"
20 Došavši k njemu, rekoše ti ljudi: "Ivan Krstitelj posla nas k tebi da pitamo: 'Jesi li ti Onaj koji ima doci ili drugoga da cekamo?'"
21 Upravo u taj cas Isus je ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova i mnoge je slijepe podario vidom.
22 Tada im odgovori: "Podite i javite Ivanu što ste vidjeli i culi: Slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se ciste, gluhi cuju, mrtvi ustaju, siromasima se navješcuje evandelje.
23 I blago onom tko se ne sablazni o mene."
24 Kad Ivanovi glasnici odoše, poce Isus govoriti mnoštvu o Ivanu: "Što ste izašli u pustinju gledati? Trsku koju vjetar ljulja?
25 Ili što ste izašli vidjeti: Covjeka u mekušaste haljine odjevena? Eno, oni u sjajnoj odjeci i raskošju po kraljevskim su dvorima.
26 Ili što ste izašli vidjeti? Proroka? Uistinu, kažem vam, i više nego proroka!
27 On je onaj o kome je pisano: Evo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim da pripravi put pred tobom.
28 Kažem vam: medu rodenima od žene nitko nije veci od Ivana. A ipak, i najmanji u kraljevstvu Božjem veci je od njega."
29 Sav narod koji ga je slušao, pa i carinici, uvidješe pravednost Božju: pokrstiše se Ivanovim krstom.
30 Naprotiv, farizeji i zakonoznanci ometoše što je Bog s njima naumio jer ne htjedoše da ih Ivan krsti.
31 "S kime dakle da prispodobim ljude ovog naraštaja? Komu su nalik?
32 Nalik su djeci što sjede na trgu pa jedni drugima po poslovici dovikuju: 'Zasvirasmo vam i ne zaigraste! Zakukasmo i ne zaplakaste!'
33 Doista, došao je Ivan Krstitelj. Nije kruha jeo ni vina pio, a velite: 'Ðavla ima!'
34 Došao je Sin Covjecji koji jede i pije, a govorite: 'Evo izjelice i vinopije, prijatelja carinika i grešnika!'
35 Ali opravda se Mudrost pred svom djecom svojom."
36 Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On ude u kucu farizejevu i pride stolu.
37 Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kuci pa ponese alabastrenu posudicu pomasti
38 i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poce mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašcu.
39 Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: "Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotice: da je grešnica."
40 A Isus, da mu odgovori, rece: "Šimune, imam ti nešto reci." A on ce: "Ucitelju, reci!" A on:
41 "Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset.
42 Buduci da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji ce ga dakle od njih više ljubiti?"
43 Šimun odgovori: "Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio." Rece mu Isus: "Pravo si prosudio."
44 I okrenut ženi rece Šimunu: "Vidiš li ovu ženu? Udoh ti u kucu, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla.
45 Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako ude, ne presta mi noge cjelivati.
46 Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašcu noge pomaza.
47 Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi."
48 A ženi rece: "Oprošteni su ti grijesi."
49 Sustolnici poceli nato medu sobom govoriti: "Tko je ovaj da i grijehe oprašta?"
50 A on rece ženi: "Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!"