Luka

Poglavlje 10

1 Nakon toga odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu ucenika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mjesto kamo je kanio doci.
2 Govorio im je: "Žetva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara žetve da radnike pošalje u žetvu svoju.
3 Idite! Evo, šaljem vas kao janjce medu vukove.
4 Ne nosite sa sobom ni kese, ni torbe, ni obuce. I nikoga putem ne pozdravljajte.
5 U koju god kucu udete, najprije recite: 'Mir kuci ovoj!'
6 Bude li tko ondje prijatelj mira, pocinut ce na njemu mir vaš. Ako li ne, vratit ce se na vas.
7 U toj kuci ostanite, jedite i pijte što se kod njih nade. Ta vrijedan je radnik place svoje. Ne prelazite iz kuce u kucu."
8 "Kad u koji grad udete pa vas prime, jedite što vam se ponudi
9 i lijecite bolesnike koji su u njemu. I kazujte im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!'
10 A kad u neki grad udete pa vas ne prime, izidite na njegove ulice i recite:
11 'I prašinu vašega grada, koja nam se nogu uhvatila, stresamo vam sa sebe! Ipak znajte ovo: Približilo se kraljevstvo Božje!'
12 Kažem vam: Sodomcima ce u onaj dan biti lakše negoli tomu gradu."
13 "Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se u Tiru i Sidonu zbila cudesa koja su se dogodila u vama, odavna bi vec, sjedec u kostrijeti i pepelu, cinili pokoru.
14 Ali Tiru i Sidonu bit ce na Sudu lakše negoli vama.
15 I ti Kafarnaume! Zar ceš se do neba uzvisiti? Do u Podzemlje ceš se strovaliti.
16 Tko vas sluša, mene sluša; tko vas prezire, mene prezire. A tko mene prezire, prezire onoga koji mene posla."
17 Vratiše se zatim sedamdesetdvojica radosni govoreci: "Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju na tvoje ime!"
18 A on im rece: "Promatrah Sotonu kako poput munje s neba pade.
19 Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj sili neprijateljevoj i ništa vam nece naškoditi.
20 Ali ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego radujte se što su vam imena zapisana na nebesima."
21 U taj isti cas uskliknu Isus u Duhu Svetom: "Slavim te, Oce, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, Oce! Tako se tebi svidjelo.
22 Sve mi preda Otac moj i nitko ne zna tko je Sin - doli Otac; niti tko je Otac - doli Sin i onaj kome Sin hoce da objavi."
23 Tada se okrene ucenicima pa im nasamo rece: "Blago ocima koje gledaju što vi gledate!
24 Kažem vam: mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i cuti što vi slušate, ali nisu culi!"
25 I gle, neki zakonoznanac usta i, da ga iskuša, upita: "Ucitelju, što mi je ciniti da život vjecni baštinim?"
26 A on mu rece: "U Zakonu što piše? Kako citaš?"
27 Odgovori mu onaj: Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svoga, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i svoga bližnjega kao sebe samoga!"
28 Rece mu na to Isus: "Pravo si odgovorio. To cini i živjet ceš."
29 Ali hoteci se opravdati, rece on Isusu: "A tko je moj bližnji?"
30 Isus prihvati i rece: "Covjek neki silazio iz Jeruzalema u Jerihon. Upao medu razbojnike koji ga svukoše i izraniše pa odoše ostavivši ga polumrtva.
31 Slucajno je onim putem silazio neki svecenik, vidje ga i zaobide.
32 A tako i levit: prolazeci onuda, vidje ga i zaobide.
33 Neki Samarijanac putujuci dode do njega, vidje ga, sažali se
34 pa mu pristupi i povije rane zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga posadi na svoje živince, odvede ga u gostinjac i pobrinu se za nj.
35 Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostionicaru i rece: 'Pobrini se za njega. Ako što više potrošiš, isplatit cu ti kad se budem vracao.'"
36 "Što ti se cini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu koji je upao medu razbojnike?"
37 On odgovori: "Onaj koji mu iskaza milosrde." Nato mu rece Isus: "Idi pa i ti cini tako!"
38 Dok su oni tako putovali, ude on u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kucu.
39 Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Gospodinovih i slušaše rijec njegovu.
40 A Marta bijaše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i rece: "Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne."
41 Odgovori joj Gospodin: "Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ za mnogo,
42 a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala bolji dio, koji joj se nece oduzeti."