Luka

Poglavlje 24

1 Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dodoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše.
2 Kamen nadoše otkotrljan od groba.
3 Udoše, ali ne nadoše tijela Gospodina Isusa.
4 I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva covjeka u blistavoj odjeci stadoše do njih.
5 Zastrašene obore lica k zemlji, a oni ce im: "Što tražite Živoga medu mrtvima?
6 Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji:
7 'Treba da Sin Covjecji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treci dan da ustane.'"
8 I sjetiše se one rijeci njegovih,
9 vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.
10 A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,
11 ali njima se te rijeci priciniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.
12 A Petar usta i potrca na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kuci cudeci se tome što se zbilo.
13 I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.
14 Razgovarahu medusobno o svemu što se dogodilo.
15 I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pode s njima.
16 Ali prepoznati ga - bijaše uskraceno njihovim ocima.
17 On ih upita: "Što to putem pretresate medu sobom?" Oni se snuždeni zaustave
18 te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?"
19 A on ce: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarecaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na rijeci pred Bogom i svim narodom:
20 kako su ga glavari svecenicki i vijecnici naši predali da bude osuden na smrt te ga razapeli.
21 A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je vec treci dan što se to dogodilo.
22 A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,
23 ali nisu našle njegova tijela pa dodoše te rekoše da su im se ukazali andeli koji su rekli da je on živ.
24 Odoše nato i neki naši na grob i nadoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe."
25 A on ce im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!
26 Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te ude u svoju slavu?"
27 Pocevši tada od Mojsija i svih proroka, protumaci im što u svim Pismima ima o njemu.
28 Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.
29 No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo ce vecer i dan je na izmaku!" I unide da ostane s njima.
30 Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izrece blagoslov, razlomi te im davaše.
31 Uto im se otvore oci te ga prepoznaše, a on im išceznu s ociju.
32 Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?"
33 U isti se cas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nadoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.
34 Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!"
35 Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.
36 Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i rece im: "Mir vama!"
37 Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.
38 Rece im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?
39 Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam."
40 Rekavši to, pokaza im ruke i noge.
41 I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se cudom cudili, on im rece: "Imate li ovdje što za jelo?"
42 Oni mu pruže komad pecene ribe.
43 On uzme i pred njima pojede.
44 Nato im rece: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano."
45 Tada im otvori pamet da razumiju Pisma
46 te im rece: "Ovako je pisano: 'Krist ce trpjeti i treci dan ustati od mrtvih,
47 i u njegovo ce se ime propovijedati obracenje i otpuštenje grijeha po svim narodima pocevši od Jeruzalema.'
48 Vi ste tomu svjedoci.
49 I evo, ja šaljem na vas Obecanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obucete u Silu odozgor."
50 Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi.
51 I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo.
52 Oni mu se nicice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem
53 te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.