2 Samuelova

Poglavlje 3

1 Rat izmedu Šaulove kuce i Davidove kuce potrajao je još dugo vremena, ali je David sve više jacao, a Šaulova kuca postajala sve slabija.
2 Davidu se rodiše sinovi u Hebronu. Prvenac mu je bio Amnon, od Ahinoame Jizreelke;
3 drugi mu je bio Kileab, od Abigajile, žene Nabalove iz Karmela; treci Abšalom, sin Maake, kceri gešurskoga kralja Tolmaja;
4 cetvrti Adonija, sin Hagitin; peti Šefatja, sim Abitalin;
5 šesti Jitream, od Egle, Davidove žene. Ti se Davidu rodiše u Hebronu.
6 Dok je trajao rat izmedu Šaulove kuce i Davidove kuce, Abner je malo-pomalo prisvajao svu vlast u Šaulovoj kuci.
7 A u kuci bijaše Šaulova inoca po imenu Rispa, kci Ajina: nju Abner uze sebi. A Išbaal upita Abnera: "Zašto si se približio inoci moga oca?"
8 Na te Išbaalove rijeci Abner se razgnjevi i rece: "Zar sam ja pasja glava u Judi? Do danas sam samo dobro cinio domu tvoga oca Šaula, njegovoj braci i njegovim prijateljima; nisam dopustio da padneš u Davidove ruke, a ti me danas prekoravaš zbog obicne žene!
9 Neka Abneru Bog ucini ovo zlo i neka mu doda drugo ako ne izvršim kako se Jahve zakleo Davidu:
10 da ce oduzeti kraljevstvo Šaulovoj kuci i da ce utvrditi Davidov prijesto nad Izraelom i nad Judom od Dana pa do Beer Šebe!"
11 Išbaal se ne usudi odgovoriti ni rijeci Abneru jer ga se bojaše.
12 Nato Abner posla glasnike k Davidu i poruci mu: "Cija je zemlja?" Htio je reci: "Ucini savez sa mnom i moja ce ti ruka pomoci da okupiš oko sebe svega Izraela."
13 David odgovori Abneru: "Dobro! Ucinit cu savez s tobom! Ali samo jedno tražim od tebe: ne smiješ mi doci na oci ako ne dovedeš sa sobom Mikalu, Šaulovu kcer, kad dodeš da vidiš moje lice."
14 Ujedno posla David glasnike i k Išbaalu, Šaulovu sinu, s porukom: "Vrati mi moju ženu Mikalu, koju sam stekao stotinom filistejskih obrezaka."
15 Išbaal posla po nju i uze je od njezina muža Paltiela, Lajiševa sina.
16 A njezin muž pode s njom i pratio ju je placuci sve do Bahurima. Tada mu Abner rece: "Hajde, vrati se sada kuci!" I on se vrati.
17 Abner je vec bio razgovarao s Izraelovim starješinama i rekao im: "Vec odavna želite Davida za svoga kralja.
18 Ucinite to sada, jer je Jahve rekao o Davidu ovo: 'Rukom svoga sluge Davida izbavit cu svoj narod Izraela iz ruke filistejske i iz ruku svih njegovih neprijatelja.'"
19 Tako je Abner govorio i Benjaminovim sinovima, a onda je otišao u Hebron da javi Davidu sve što se svidjelo Izraelu i domu Benjaminovu.
20 Kad je Abner došao k Davidu u Hebron, i s njim dvadeset ljudi, David priredi gozbu Abneru i ljudima koji bijahu s njim.
21 Tada Abner rece Davidu: "Hajdemo! Ja cu skupiti svega Izraela oko gospodara moga kralja: oni ce sklopiti s tobom savez i ti ceš kraljevati nad svim što budeš želio." David otpusti Abnera, koji ode u miru.
22 I gle, Davidovi se ljudi s Joabom upravo vracali sa cetovanja, noseci sa sobom bogat plijen, a Abner nije više bio kod Davida u Hebronu, jer ga David bijaše otpustio te je on otišao u miru.
23 Kad stiže Joab i sva vojska što je išla s njim, javiše Joabu da je Abner, Nerov sin, bio došao kralju i da ga je kralj otpustio da ode u miru.
24 Tada Joab dode kralju i rece mu: "Što si ucinio? Abner je došao k tebi, zašto si ga otpustio da ode u miru?
25 Zar ne znaš Abnera, Nerova sina? Došao je da te prevari, da dozna tvoje korake, da dozna sve što ciniš!"
26 Potom izade Joab od Davida i posla glasnike za Abnerom, koji ga vratiše, od studenca Sire, a David nije znao ništa o tome.
27 Kad se Abner vratio u Hebron, odvede ga Joab u stranu iza vrata, kao da želi s njim nesmetano govoriti, i ondje ga smrtno rani u slabine da se osveti za krv svoga brata Asahela.
28 Kad je David to poslije cuo, rece: "Ja i moje kraljevstvo nevini smo pred Jahvom dovijeka za krv Abnera, sina Nerova.
29 Neka padne na Joabovu glavu i na sav njegov ocinski dom! Nikad ne ponestalo u Joabovu domu ljudi bolesnih od gnojenja ili od gube, ljudi koji se lacaju vretena ili padaju od maca, ljudi koji nemaju kruha!" -
30 Joab i njegov brat Abišaj ubili su Abnera jer je on pogubio njihova brata Asahela u boju kod Gibeona. -
31 Nato David rece Joabu i svoj vojsci koja je bila s njim: "Razderite svoje haljine, obucite kostrijet i naricite za Abnerom!" I kralj David pode za nosilima.
32 Kad su ukopali Abnera u Hebronu, udari kralj u glasan plac na grobu Abnerovu, a plakao je i sav narod.
33 Tada kralj ispjeva ovu tužaljku za Abnerom: "Zar morade umrijeti Abner kako umire luda?
34 Ruke tvoje ne bijahu vezane, noge tvoje ne bijahu okovane. Pao si kao što se pada od zlikovaca!" Tada sav narod još ljuce zaplaka za njim.
35 Nato pristupi sav narod nutkajuci Davida da jede dok je još dana, ali se David zakle ovako: "Neka mi Bog ucini ovo zlo i neka mi doda drugo zlo ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!"
36 Sav je narod to cuo, i bilo mu je po volji, kao što je narod i sve drugo odobravao što god je kralj cinio.
37 Toga dana sav narod i sav Izrael spozna da kralj nije kriv u umorstvu Abnera, sina Nerova.
38 Nato kralj rece svojim dvoranima: "Ne znate li da je danas pao knez i velik covjek u Izraelu?
39 Ali ja sam sada još slab, iako sam pomazani kralj, a ovi ljudi, Sarvijini sinovi, jaci su od mene. Neka Jahve plati zlocincu po njegovoj zloci!"