Zaharija

Poglavlje 11

1 Otvori vrata, Libanone, nek' ti oganj sažeže cedrove!
2 Kukaj, cempresu, jer pade cedar, jer su mogucnici upropašteni! Kukajte, hrastovi bašanski, jer posjecena je šuma najgušca.
3 Cuj jauk pastira, opustošen je sjaj njihov! Cuj riku lavica, opustošen je ponos jordanski!
4 Ovako mi rece Jahve:
5 "Pasi ovce klanice! Kupci ih njihovi kolju nekažnjeno, a koji ih prodaju, govore: 'Blagoslovljen bio Jahve, obogatio sam se!' i pastiri ih njihovi ne štede.
6 Ni ja više necu štedjeti žitelja zemlje - rijec je Jahve nad Vojskama - nego: predajem, evo, svakoga u ruke njegova bližnjega i u ruke kralja njegova; i oni ce pustošiti zemlju, a ja necu izbavljati iz ruku njihovih."
7 Stadoh pasti ovce klanice za trgovce ovcama te uzeh dva štapa: jedan nazvah Naklonost, drugi Sveza. Tako sam pasao stado.
8 I u jednom mjesecu odbacih tri pastira. Ali mi i ovce dojadiše, omrznuh im.
9 Tad rekoh: "Necu vas više pasti! Koja mora uginuti, nek' ugine! Koja mora nestati, nek' nestane! A koje ostanu, neka jedna drugoj meso prožderu!"
10 Tad uzeh svoj štap Naklonost i slomih ga da raskinem Savez svoj što ga bijah sklopio sa svim narodima.
11 I on se raskinu onog dana, i trgovci ovcama koji su to gledali doznaše da je to bila rijec Jahvina.
12 Rekoh im tad: "Ako vam je to dobro, dajte mi placu; ako nije, nemojte." Oni mi odmjeriše placu: trideset srebrnika.
13 A Jahve mi rece: "Baci u riznicu tu lijepu cijenu kojom su me procijenili!" Ja uzeh trideset srebrnika i bacih u riznicu u Domu Jahvinu.
14 Onda slomih i svoj drugi štap, Svezu - da raskinem bratstvo izmedu Jude i Izraela.
15 I rece mi Jahve: "Uzmi još opremu bezumna pastira,
16 jer, evo, podici cu jednoga bezumnog pastira u ovoj zemlji: za izgubljene on se nece brinuti, zalutale nece tražiti, ranjene nece vidati, iscrpljene nece nositi, nego ce jesti meso od pretilih i papke im otkidati.
17 Teško pastiru opakom koji stado ostavlja! Neka mu mac stigne ruku i desno oko! Nek' mu desnica sasvim usahne, oko desno sasvim potamni!"