Nehemija

Poglavlje 5

1 Velika se vika digla medu ljudima i ženama protiv njihove brace Židova.
2 Jedni su govorili: "Zalažemo svoje sinove i kceri da bismo mogli nabaviti pšenice te jesti i živjeti."
3 Drugi su govorili: "Zalažemo svoja polja, vinograde svoje i kuce svoje da bismo mogli nabaviti pšenice za vrijeme gladi."
4 Drugi su opet govorili: "Moramo uzaimati novac na polja svoja i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete.
5 Tijelo je naše kao tijelo brace naše, sinovi su naši kao i njihovi, a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i kceri; medu našim kcerima neke su vec robinje! A mi ne možemo ništa jer polja naša i vinograde drže drugi."
6 Razljutio sam se veoma kad sam cuo njihovu viku i te rijeci.
7 Pošto sam u sebi promislio, prekorio sam velikaše i odlicnike rijecima: "Vi namecete teret svojoj braci!" I sazvao sam protiv njih velik zbor.
8 I rekao sam: "Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju židovsku bracu koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju bracu da bismo ih otkupili!" Svi su šutjeli i nitko nije odgovorio.
9 Nastavio sam: "Nije dobro to što cinite. Ne treba li da hodite u strahu Boga našega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda?
10 I ja, i moja braca, i moji momci davali smo im novaca i žita. Ali smo im dug oprostili.
11 Vratite im i vi još danas njihova polja, vinograde, maslinike i kuce njihove i oprostite im postotak u novcu, u žitu, u vinu, u ulju, što ste im ga nametnuli."
12 A oni odgovoriše: "Vratit cemo; necemo od njih ništa tražiti. Ucinit cemo kako si rekao." Tada pozvah svecenike i naredih neka se zakunu da ce uciniti kako su obecali.
13 Zatim istresoh skute svoje odjece govoreci: "Neka Bog ovako istrese iz vlastite kuce i imanja svakog covjeka koji se ne bude držao ovog obecanja! Tako bio istresen i ispražnjen!" A sav zbor odgovori "Amen!" hvaleci Jahvu. I narod je ucinio prema ovom dogovoru.
14 I od dana kad mi je kralj naredio da budem upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset i druge godine kraljevanja Artakserksa, za dvanaest godina ja i moja braca nismo nikada jeli upraviteljskog kruha.
15 Ali prijašnji upravitelji, moji prethodnici, ugnjetavahu narod: svakoga su dana od njega uzimali cetrdeset šekela srebra za kruh; i njihove su sluge ugnjetavale narod. A ja nisam nikada tako cinio, zbog straha Božjega.
16 Cak sam se jednako držao posla oko zida i nisam kupio ni jedne njive! Svi su moji momci bili ondje okupljeni na poslu.
17 Za mojim su stolom jeli Židovi i odlicnici, njih stotinu i pedeset na broju, osim onih koji su k nama dolazili iz okolnih naroda.
18 Svakoga se dana o mom trošku pripremalo jedno govece, šest biranih ovaca i peradi; svakih deset dana donosilo se obilje vina za sve. A opet nisam nikada tražio upraviteljskog poreza na kruh, jer je narod vec bio teško opterecen.
19 Spomeni se, Bože moj, za moje dobro svega što sam ucinio ovome narodu!