Nehemija

Poglavlje 4

1 Kad je Sanbalat cuo da gradimo zid, razljutio se. Bio je veoma srdit, ismijavao je Židove
2 (3:34) i vikao je pred svojom bracom i samarijanskom vojskom: "Što poduzimaju ovi jadni Židovi? Kane li možda popraviti, žrtvovati i završiti sve u jedan dan? Zar ce iz hrpe praha dozvati u život spaljeno kamenje?"
3 (3:35) Tobija, Amonac, koji je bio uz njega, rece: "Neka samo grade! Ali popne li se lisica, srušit ce im kamene zidove."
4 (3:36) Cuj, o Bože naš, kako nas preziru! Navrni njihove poruge na njihovu glavu. Predaj ih kao plijen u zemlju ropstva.
5 (3:37) Ne pokrivaj njihova bezakonja i grijeh njihov neka ne bude izbrisan pred licem tvojim jer su se rugali graditeljima.
6 (3:38) Tako smo gradili zid, koji je uskoro bio završen do pola visine. Narod je imao oduševljenja za rad.
7 (4:1) Kad su Sanbalat, Tobija, Arapi, Amonci i Ašdodani culi da napreduje popravljanje jeruzalemskih zidova - jer su se pocele zatvarati pukotine - veoma se ražestiše.
8 (4:2) Zakleše se svi zajedno da ce napasti Jeruzalem i da ce nas smesti.
9 (4:3) Mi smo tada zazvali Boga našega i postavljali smo dnevnu i nocnu stražu da bismo zaštitili grad.
10 (4:4) A Židovi govorahu: "Snage su nosacima klonule, a ruševina je mnogo: necemo nikada stici sagraditi zida!"
11 (4:5) A naši neprijatelji rekoše: "Uvuci cemo se medu njih prije nego što doznaju i opaze nas: tada cemo ih poubijati i tako osujetiti pothvat!"
12 (4:6) A kad bi došli Židovi koji žive kraj njih, po deset bi nas puta upozoravali: "Idu protiv vas iz svih mjesta u kojima stanuju!"
13 (4:7) Postavili smo se u nizinama, iza zida i na goletima; rasporedio sam narod po rodovima, s macevima, kopljima i lukovima.
14 (4:8) Kad sam vidio kako se boje, ustao sam i objavio velikašima, odlicnicima i ostalom narodu ovo: "Ne bojte se ovih ljudi! Mislite na Gospoda, velikoga i strašnoga, i borite se za svoju bracu, za sinove i kceri svoje, za žene i kuce svoje!"
15 (4:9) Kad su naši neprijatelji culi da smo obaviješteni i da je Bog osujetio njihovu osnovu, mogli smo se vratiti k zidu, svaki svome poslu.
16 (4:10) Ali je od toga dana samo polovica mojih momaka obavljala posao, a ostali su držali koplja, štitove, lukove i oklope, a glavari stajali iza doma Judina,
17 (4:11) koji je gradio zid. I nosaci tereta držali su oružje: jednom je rukom svaki radio svoj posao, a u drugoj mu bilo oružje.
18 (4:12) Svaki je od graditelja, dok je radio, nosio mac pripasan uz bok. Trubac je stajao kraj mene.
19 (4:13) Rekao sam velikašima, odlicnicima i ostalom narodu: "Posao je velik i zamašan, a mi se rasuli po zidu, daleko jedni od drugih:
20 (4:14) skupite se oko nas na mjesto gdje cujete glas trube, a Bog naš borit ce se za nas."
21 (4:15) Tako smo obavljali posao od rane zore do prvih zvijezda. Polovica je bila naoružana kopljima.
22 (4:16) U to sam vrijeme još rekao narodu: "Svaki sa svojim slugom neka noci u Jeruzalemu: po redu cemo nocu stražariti, a danju raditi."
23 (4:17) Ni ja, ni moja braca, ni moji momci, ni stražari koji su me pratili nismo skidali svojih haljina, svatko je držao pri ruci svoje oružje.