Brojevi

Poglavlje 14

1 Tada zagraja sva zajednica i poce vikati. I te noci narod plakaše.
2 Svi su Izraelci mrmljali protiv Mojsija i Arona. Sva im je zajednica govorila: "Kamo srece da smo pomrli u zemlji egipatskoj! Ili da smo pomrli u ovoj pustinji!
3 Zašto nas Jahve vodi u tu zemlju da padnemo od maca a žene naše i djeca da postanu roblje! Zar nam ne bi bilo bolje da se vratimo u Egipat!"
4 Jedan je drugome govorio: "Postavimo sebi vodu i vratimo se u Egipat!"
5 Mojsije i Aron padoše nicice pred svom okupljenom izraelskom zajednicom.
6 A Jošua, sin Nunov, i Kaleb, sin Jefuneov, koji bijahu medu onima što su izvidali zemlju, razderaše svoju odjecu.
7 Zatim rekoše svoj zajednici izraelskoj: "Zemlja kroz koju smo prošli da je istražimo izvanredno je dobra.
8 Ako nam Jahve bude dobrostiv, u tu ce nas zemlju dovesti i dat ce nam je. To je zemlja u kojoj tece med i mlijeko.
9 Samo, nemojte se buniti protiv Jahve! Ne bojte se naroda one zemlje: tÓa on je zalogaj za nas. Oni su bez zaštite, a s nama je Jahve! Ne bojte ih se!"
10 I dok je sva zajednica vec mislila da ih kamenuje, pokaza se Slava Jahvina u Šatoru sastanka svima sinovima Izraelovim.
11 Tada rece Mojsiju: "Dokle ce me taj narod prezirati? Dokle mi nece vjerovati unatoc svim znamenjima što sam ih medu njima izvodio?
12 Udarit cu ih pomorom i istrijebiti, a od tebe cu uciniti narod veci i mocniji od njega."
13 Onda Mojsije rece Jahvi: "Egipcani su shvatili da si ti, svojom moci, izveo ovaj narod izmedu njih.
14 Oni su to kazali žiteljima one zemlje. Vec su saznali da si ti, Jahve, usred ovog naroda, kojemu se ocituješ licem u lice, i da ti, Jahve, u oblaku stojiš nad njima; da obdan u stupu od oblaka, a obnoc u stupu od ognja ideš pred njima.
15 Zato, ako pobiješ ovaj narod kao jednoga covjeka, narodi koji su culi glas o tebi reci ce:
16 'Jahve je bio nemocan da dovede ovaj narod u zemlju koju mu je pod zakletvom obecao, i zato ih je poubijao u pustinji.'
17 Zato neka se snaga moga Gospodina uzvisi, kako si najavio rekavši:
18 'Jahve je spor na srdžbu, a bogat milosrdem; podnosi opacinu i prijestup, ali krivca ne ostavlja nekažnjena, nego opacinu otaca kažnjava na djeci do trecega i cetvrtog koljena.'
19 Oprosti krivnju ovome narodu po velicini svoga milosrda, kao što si vodio ovaj narod od Egipta dovde."
20 "Opraštam po rijeci tvojoj", rece Jahve.
21 "Ali ipak, tako ja živ bio i slave se Jahvine napunila sva zemlja,
22 ni jedan od ljudi koji su vidjeli slavu moju i znamenja što sam ih izveo u Egiptu i u pustinji, pa me ipak iskušavali vec deset puta ne hoteci poslušati moj glas,
23 nece vidjeti zemlje što sam je pod zakletvom obecao njihovim ocima; nitko od onih koji me preziru nece je vidjeti.
24 A slugu svoga Kaleba, jer je u njemu drukciji duh i jer mi bijaše poslušan, njega cu ja dovesti u zemlju u koju je išao i njegovi ce je potomci zaposjesti! Neka Amalecani i Kanaanci samo ostanu u dolini.
25 Sutra se vratite i krenite u pustinju put Crvenog mora."
26 Još rece Jahve Mojsiju i Aronu:
27 "Dokle ce ta opaka zajednica mrmljati protiv mene? Cuo sam tužbe što ih Izraelci na me dižu.
28 Kaži im: Tako ja živ bio, objavljuje Jahve, kako ste na moje uši govorili, tako cu vam i uciniti.
29 U ovoj pustinji popadat ce vaša mrtva tijela: svih vas koji ste ubilježeni u bilo koji vaš popis od dvadeset godina pa naprijed, koji ste rogoborili protiv mene.
30 Necete uci u zemlju na koju sam svoju ruku digao da vas u njoj nastanim, osim Kaleba, sina Jefuneova, i Jošue, sina Nunova.
31 A vašu djecu, o kojoj kažete da bi postala roblje, njih cu uvesti da nastane zemlju što ste je vi prezreli.
32 A vi? Neka vam tjelesa popadaju u ovoj pustinji!
33 Vaši sinovi neka lutaju pustinjom cetrdeset godina, neka trpe zbog vaše nevjere dok vam ne ispropadaju tjelesa u ovoj pustinji.
34 Prema broju dana u koje ste istraživali zemlju - dana cetrdeset, za svaki dan jednu godinu - ispaštajte svoje opacine cetrdeset godina. Iskusite što znaci mene napustiti.
35 Ja, Jahve, to kažem: tako cu postupiti s ovom opakom zajednicom što se sjatila protiv mene. U ovoj istoj pustinji neka završi! Tu neka izgine."
36 A oni ljudi koje Mojsije bijaše poslao da istraže zemlju i koji su nakon povratka potakli svu zajednicu da rogobori protiv njega ozloglašujuci zemlju;
37 oni, dakle, ljudi koji su zlobno ozloglasili zemlju bijahu pomoreni pred Jahvom.
38 Od onih ljudi koji su išli da istraže zemlju ostadoše na životu jedino Jošua, sin Nunov, i Kaleb, sin Jefuneov.
39 Kad je Mojsije prenio te rijeci svim Izraelcima, narod se uvelike ražalosti.
40 I uranivši ujutro pocnu se uspinjati na vrh brda govoreci. "Evo uzlazimo na mjesto o kojem je govorio Jahve jer smo zgriješili."
41 A Mojsije rekne: "Zašto kršite zapovijed Jahvinu? Necete uspjeti.
42 Ne penjite se, da vas ne potuku vaši neprijatelji, jer Jahve nije medu vama.
43 Ta ondje se pred vama nalaze Amalecani i Kanaanci te cete od maca pasti jer ste se odvratili od Jahve i jer Jahve nece biti s vama."
44 Ali se oni prkosno penjahu prema vrhu brda, iako se ni Kovceg saveza Jahvina ni Mojsije nisu micali iz tabora.
45 Amalecani i Kanaanci koji su živjeli na onome brdu spuste se, udare po njima i rasprše ih sve do Horme.