Levitski zakonik

Poglavlje 6

1 Jahve još rece Mojsiju:
2 (5:21) "Kad se tko ogriješi i pocini pronevjeru prema Jahvi prevarivši svoga bližnjega u pologu ili pohrani, a tako i kradom ili iskorištavanjem svoga bližnjega;
3 (5:22) ili, nade li što je bilo izgubljeno pa slaže i krivo se zakune u bilo kojem grijehu što ga covjek može uciniti;
4 (5:23) ako tko tako pogriješi i kriv postane, onda ono što je kradom oduzeo ili što je iskorištavanjem namakao; ili polog što mu je bio povjeren; ili izgubljenu stvar što ju je našao;
5 (5:24) ili ono za što se bio krivo zakleo - neka u cijelosti vrati i, dodavši tome petinu, neka dadne onome kome pripada istoga dana kad spozna svoju krivnju.
6 (5:25) Neka potom sveceniku za naknadu, kao žrtvu naknadnicu Jahvi, dovede iz svog stada jednoga ovna bez mane, prema tvojoj procjeni,
7 (5:26) a svecenik neka nad tim covjekom izvrši obred pomirenja pred Jahvom, i bit ce mu oprošteno, ma kakvo bilo nedjelo kojega je krivac."
8 (6:1) Jahve još rece Mojsiju:
9 (6:2) "Naredi Aronu i njegovim sinovima: 'Ovakav je obred za žrtvu paljenicu: žrtva paljenica neka ostane na žeravi na žrtveniku svu noc do jutra; i vatra neka neprestano gori na žrtveniku.
10 (6:3) Neka svecenik stavi na se lanenu košulju, na svoje tijelo neka navuce lanene gace; zatim neka zgrne zamašceni pepeo u što je vatra pretvorila žrtvu paljenicu na žrtveniku i neka ga stavi pokraj žrtvenika.
11 (6:4) Potom neka svuce svoje ruho i na se obuce drugo te neka odnese zamašceni pepeo na cisto mjesto izvan tabora.
12 (6:5) Vatra na žrtveniku mora uvijek gorjeti; ne smije se gasiti. Neka svako jutro svecenik na nju naloži drva i onda na nju naslaže žrtvu paljenicu. Tu neka u kad sažiže loj sa žrtava pricesnica.
13 (6:6) Neka na žrtveniku trajno gori vatra; neka se ne gasi.'"
14 (6:7) "Ovo je obred za žrtvu prinosnicu: neka je Aronovi sinovi pronose u nazocnosti Jahve pred žrtvenikom.
15 (6:8) Pošto jedan od njih zagrabi pregršt najboljeg brašna i ulja sa žrtve prinosnice i sav tamjan što bude na njoj, pošto to sažeže na žrtveniku kao spomen-žrtvu, ugodan miris Jahvi,
16 (6:9) neka ostatak u obliku beskvasnih kruhova pojedu Aron i njegovi sinovi; neka ga jedu na posvecenu mjestu - u dvorištu Šatora sastanka.
17 (6:10) Neka se ne pece s kvascem. To je dio žrtava meni paljenih što im ga ja dajem - dio najsvetiji, jednako kao i žrtva okajnica i kao žrtva naknadnica.
18 (6:11) Svaki muškarac Aronova potomstva može jesti taj dio od žrtava paljenih Jahvi, i to je vjecni zakon za sve vaše naraštaje: i tko ih se god dotakne, bit ce posvecen."
19 (6:12) Jahve još rece Mojsiju:
20 (6:13) "Neka Aron i njegovi sinovi na dan svoga pomazanja prinesu Jahvi ovaj prinos: desetinu efe najboljeg brašna kao redovitu žrtvu prinosnicu, polovinu ujutro, a polovinu uvecer.
21 (6:14) Neka bude pripravljena u tavi na ulju. Donesi je dobro namocenu i prinesi Jahvi kao ugodan miris, kao žrtvu prinosnicu od više komada.
22 (6:15) Neka je tako pripravi svecenik koji od njegovih sinova bude pomazan da ga naslijedi. To je vjecni zakon. Neka se ta žrtva Jahvi sva sažeže!
23 (6:16) Svaka svecenicka žrtva prinosnica treba da bude posve spaljena; neka se od nje ne jede."
24 (6:17) Još rece Jahve Mojsiju:
25 (6:18) "Kaži Aronu i njegovim sinovima: 'Ovo je obred žrtvovanja za grijeh: žrtva okajnica neka se zakolje pred Jahvom na mjestu gdje se kolje žrtva paljenica - presveta je!
26 (6:19) Svecenik koji prinosi tu žrtvu okajnicu neka od nje i jede; neka se ona jede na posvecenu mjestu, u dvorištu Šatora sastanka.
27 (6:20) Tko se god dotakne njezina mesa bit ce posvecen; ako krv poštrapa odijelo, poštrapani dio neka se ispere na posvecenu mjestu.
28 (6:21) A posuda od ilovace u kojoj bude meso kuhano neka se razbije; a ako bude kuhano u posudi od tuca, neka se istare i vodom ispere.
29 (6:22) Svaki muški od svecenicke loze može od nje jesti - presveta je!
30 (6:23) Ali nijedna žrtva okajnica od koje je krv donesena u Šator sastanka za obred pomirenja u Svetištu neka se ne jede, nego na vatri spali.'"